Da li promene u telu povećavaju rizik? Saznajte kako prevenirati i brinuti o svom zdravlju.
U vremenu užurbanog života, stresa a često i ne tako dobrih vesti vezanih za zdravlje i stanje u svetu izloženi smo ne samo strahu i zabrinutosti za sopstveno zdravlje već i brojnim dezinformacijama koje su zahvaljujući korišćenju interneta i masovnih medija postale svima dostupne. Nemaju svi dovoljno znanja i vremena za proveravanje istinitosti dobijenih informacije i tako nastaju zabune, greške i štetna uverenja o bolesti koje se svi plaše. Ovo je naš pokušaj da damo doprinos razbijanju najčešćih zabluda ili mitova vezanih za kancer dojke. Ne zaboravite da je svaka bolest, njen nastanak, tok lečenja i oporavka individualan, zavisi od mnogo faktora a ono što mi možemo da uradimo su redovne kontrole i vođenje računa o zdravlju uma i tela.
1. Mit o genetici: „Rak dojke se nasleđuje samo od majke“
Rak dojke nije nasledna bolest i često je uslovljen mutacijama gena usled starosti i izloženosti negativnim faktorima spoljašnje sredine. Međutim, ako je neko u vašoj porodici sa majčine ili očeve strane imao kacer dojke to znači da spadate u rizičnu grupu. Rizik se povećava ako je dijagnoza postavljena pre 45. godine života. U tom slučaju, bilo bi mudro odraditi sve što osoba koja pripada grupi sa visokim rizikom može, da bi sprečila neželjene vesti. Ovde se misli na genetsko testiranje u dogovoru sa lekarom, eventualne češće preglede i negovanje zdravog stila života. Ispitivanjem BRCA gena, inače zaduženih za rast ćelija dojke i jajnika, dobićemo informacije koje su nam potrebne. Ovo ispitivanje možete uraditi na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije ili ga zakazati privatno.
2. Rak dojke: Mit o uzrocima
Mnogi ljudi u želji da se što bolje zaštite od potencijalnog rizika podležu dezinformacijama koje često srećemo u neproverenim vestima i društvenim mrežama koje mogu uneti dodatnu zabunu kada je kancer dojke u pitanju. Istina je da se faktori rizika koji dovode do pojave kancera i vode poreklo iz životne sredine povećavaju kada se udruže sa nezdravim navikama i jakom genetskom predispozicijom. Ali obolevanje i oporavak za svakog čoveka je individualan i ne može se baš sve, čak ni u medicini, podvesti pod strogo pravilo i statistiku. Međutim, nema naučnih dokaza da oštećenja dojke poput udarca izazivaju rak, kao ni nošenje uskih grudnjaka, koriščenje dezodoransa itd..
3. Mit o prevenciji
Zdrav način života potpuno eliminiše rizik od raka dojke:
Iako zdrav način života može smanjiti rizik, on ne garantuje potpunu zaštitu. Pušenje cigareta, alkohol, nedovoljno vežbanja i konzumiranje nezdrave hrane nisu preporuka za prevenciju bilo kog fizičkog i emotivnog problema, a kada kompikacija nastupi prirodno je da pokušamo da promenimo sve što je u našoj moći. Kako godine odmiču, ishrana, fizička aktivnost i negovanje unutrašnjeg mira sve je važnije. Neka motivacija za to bude i istraživanje koje je pokazalo da su gojazne starije žene izloženije riziku od dobijanja raka dojke.
4. Rak dojke: Mit o mamografiji
Postoji nekoliko načina da se rak dojke otkrije na vreme, ali je Svetska zdravstvena organizacija zvanično imenovala mamografiju kao najpouzdaniju postojeću metodu. Mamograf može otkriti karcinome koji se ne mogu napipati, kao i „in situ“ karcinome.
Iako postoji minimalan stepen zračenja, važno je naglasiti da je štetnost ovog pregleda po zdravlje izuzetno mala u odnosu na korist koju žena ima od ovog pregleda.
5. Mit o simptomima: „Svaka kvržica u dojci znači rak.“
Svaka druga žena napipala je kvržicu na dojci bar jednom u životu. Srećom, nije svaka kvržica znak ozbiljne bolesti – više od 80% njih su dobroćudne prirode i sasvim su normalna pojava. Ženske dojke prolaze kroz stalne hormonski uslovljene promene – od puberteta, preko trudnoće i dojenja pa sve do menopauze. Osim toga, veličina i konzistencija dojke menja se tokom menstrualnog ciklusa. Iako su većina promena na dojci benigne prirode (fibroadenomi, ciste, fibrocistične promene,intraduktalni papilom, kalcifikati ili čak mastitis), važno je raditi mesečne samopreglede i ukoliko postoji potreba, konsultujete se sa svojim lekarom koji će utvrditi da li je promenu koju ste primetili potrebno dodatno ispitati ili propratiti.
6. Mit o incidenciji:
Incidencija se temelji na učestalosti novih slučajeva neke bolesti. Incidentni slučajevi bolesti dobijaju se praćenjem populacije koja može oboleti od neke bolesti tokom određenog vremenskog perioda. To je npr. broj novoobolelih od neke bolesti u godini dana i obično se izračunava na 10.000, 100.000 ili 1.000.000 stanovnika. Ovakve stope zovu se nestandardizovane ili grube i služe kao okvir za prikazivanje kretanja bolesti u određenoj populaciji kroz određeni vremenski period. Ipak, iako rezultati ovakvih istraživanja mogu da deluju zabrinjavajuće, njihov cilj nije da šire paniku. Za svaku ženu je dovoljno da ne propušta redovne kontrole i prati uputstva svog odabranog lekara.
7. Mit o oporavku kod kancera
Lečenje raka dojke i prognoza bolesti zavise od vrste karcinoma, stadijuma bolesti, starosti pacijenta i mnogih drugih faktora. Uspešnost operacije zavisi od veličine i proširenosti tumora- što je tumor manji, izlečenje je izvesnije, uz mali operativni zahvat i poštedu dojke i limfnih čvorova. Ako se lečenje započne u ranoj fazi, dok tumor nije počeo da se širi, dovoljna je jedna ekscizija uz eventualno minimalno zračenje, da se spreči komplikovanje bolesti.
Oporavak od operacije nije preterano bolan i dug, ali se mora voditi računa o postoperativnom toku. Ono što je važno da se naglasi jeste da se, nakon uklanjanja limfnih čvorova i puteva, može javiti nakupljanje tečnosti ispod pazuha. Ova pojava nije opasna, ali zahteva pažnju i praćenje. U periodu od narednih mesec ili dva pacijentkinja mora redovno dolaziti na pražnjenje te tečnosti. Takođe se može očekivati i utrnutost unutrašnje strane nadlaktice, ali je oporavak relativno brz i dobro se podnosi.
8. Rak dojke: Tretman
Terapijski pristup onkološkog lečenja zavisi od stadijuma u kom se karcinom otkriva. Najvažnije je dijagnostikovati bolest u ranim stadijumima kada je moguċe operacijom odstraniti tumor i otkloniti limfne čvorove u pazušnoj jami. Operacija može podrazumevati otklanjanje cele dojke ili samo dela dojke sa tumorom i njegovom okolinom i odstranjivanje limfnih čvorova iz pazušne jame. Uprkos tome što se operacijom odstranjuje tumor i limfni čvorovi u kojima mogu biti prisutne tumorske ċelije, uvek postoji rizik da se bolest ponovo pojavi, bilo na mestu odstranjenog tumora (lokalni recidiv) ili u nekom udaljenom organu. Zbog toga se kod nekih žena nakon operacije sprovodi zračna terapija da bi se smanjio rizik od pojave recidiva.
Takođe, veċina operisanih žena nakon operacije prima tzv. adjuvantnu sistemsku terapiju koja podrazumeva primenu hemioterapije, hormonske terapije, biološke terapije( ili kombinaciju) sa ciljem da se smanji rizik od ponovne pojave bolesti u udaljenim organima.
Preparat:
Sérélys ® MENO, Bez hormona, bez fitoestrogena i bez estrogenske aktivnosti
Sérélys ® MENO je efikasna i bezbedna nehormonalna alternativa koja pomaže u rešavanju simptoma menopauze bez povećanja rizika od raka dojke kod žena za koje je MHT kontraindikovana ili koje ne žele da koriste hormone. Ovaj preparat nema neželjenih efekata ni kontraindikacija. Preporučena dnevna doza su 2 tablete.
Tvorac ekstrakta polena koji je glavni sastojak ovog preparata je švedski ginekolog koji je otkrio kako se dobija „zlatni kavijar“ od polenovih zrnaca. Spoljašnji „omotač“ polenskih zrnaca se uklanja što skoro u potpunosti eliminiše mogućnost neželjenih alergijskih reakcija.Polen doprinosi ublažavanju tegoba menopauze, mentalnom stanju i mentalnim performansama. Povoljno deluje kod uznemirenosti i bezvoljnosti.
Kombinacija velikog broja vitamina, mineralnih materija i enzima povoljno deluje na metaboličke procese i jačanje odbrambenih sposobnosti organizma. Osim pomenutog, polen pokazuje i antimikrobnu aktivnost. Dodatno, polen ima visoku nutritivnu vrednost i pozitivno utiče na vitalnost kompletnog organizma.
Aminokiselina triptofan, preteča serotonina, koja je prisutna u ekstraktu polena utiče na regulisanje sna i raspoloženja kod žena u menopauzi. Nesanica kao i ostali simptomi menopauze mnogo su izraženiji kod žena sa iskustvom kancera dojke nego kod žena koje spontano uđu u menopauzu. Takođe, pacijentkinje koje posle operacije primaju tzv. adjuvantnu sistemsku terapiju su najjače pogođene simptomima menopauze.
Dr Slavica S. Vasiljević,
Specijalista ginekologije i akušerstva
