Kako se PMS simptomi menjaju tokom perimenopauze?

Uvod u perimenopauzu i PMS

Perimenopauza ili prelazni period je period koji prethodi menopauzi, kada stvaranje hormona u jajniku postepeno slabi i vremenom oni prestaju sa radom. Perimenopauza u proseku traje 7 godina, ali ovo je veoma individualno, od par meseci pa do 10 godina. Konačan prestanak funkcije jajnika, menopauza, nastaje tek kada izostane menstruacija duže od godinu dana.

U perimenopauzi počinju varijacije u menstruaciji, prvo blage kada se dužina ciklusa razlikuje više od 7 dana, dok kasnu fazu perimenopauze karakterišu izostanci i do 60 dana. Smanjen rad jajnika smanjuje i količinu u jajniku stvorenih estrogena i progesterona. Estrogen naglo opada u poslednjim godinama perimenopauze, a njegov nivo se stabilizuje tek dve godine od menopauze. Progesteron, hormon druge faze menstrualnog ciklusa, u niskim vrednostima može dovesti do neredovnih, obilnih ili produženih menstruacija u perimenopauzi.

Šta predstavlja PMS?

Predmenstrualni sindorm, PMS je skup simptoma izazvanih hormonskim fluktuacijama koje se javljaju pre menstruacije, ponavlja se u predvidljivom obrascu do 7 dana pre očekivane menstruacije. Takođe ga izaziva pad hormona jajnika, estrogena i progesterona, ali ciklično, samo u jednom delu meseca. U PMS-u javljaju se promene raspoloženja, osetljivost grudi, pojačan apetit, umor, razdražljivost i pad raspoloženja ili depresija. Ove promene variraju od jedva primetnih pa do veoma intenzivnih koji remete svakodneve aktivnosti.

Promene u hormonalnim oscilacijama tokom perimenopauze

Hormoni su ti koji regulišu naš menstrualni ciklus. Hipofiza, neuroendokrina žlezda u mozgu, proizvodi FSH I LH, dva hormona koja stimulišu jajnike na proizvodnju estrogena i progesterona. Estrogen i progesteron stimulišu matericu i dojke da se pripreme za trudnoću. Prvim danom menstrualnog krvarenja u stvari započinje menstrualni ciklus. Tokom prve faze menstrualnog ciklusa, folikularne faza, rastu folikuli koji stvaraju estrogen.

Folikulara faza prosečno traje 13-14 dana, ali što smo bliže menopauzi tj. u perimenopauzi postaje sve kraća. Kraj folikularna faze je ovulacija, oslobađanje jajne ćelije. Posle ovulacije nastupa lutealna faza kada jajnik dominatno stvara progesteron. On priprema sluzokožu materice za oplođenu jajnu ćelije i dovodi do porasta bazalne telesne temperature. Nivoi estrogena su u ovoj fazi takođe visoki te zajedno sa progesteronom deluje na dojke koje postaju otečene i osetljive. Ako ne dođe do trudnoće, tada se sluzokoža materice odlubljuje, pada nivo oba hormona i to je kraj jednog ciklusa! Međutim, u perimenopauzi se narušava ova pravilna ciklična smena hormona.

Kako razlikovati PMS i perimenopauzu?

Kada su u pitanju hormonske promene tokom ciklusa perimenopauza je stvarno prekretnica. Dolazi do ekstrema u oscilaciji hormona i zato je malo verovatno da će se ono što se desilo jednog meseca ponoviti sledećeg. Nesanica, naleti vrućine, promene raspoloženja, ali i povećanje telesne težine, obilne menstruacije su simptomi perimenopauze, ali deluju i kao ekstremi simptoma PMS-a.

Međutim, moguće je razlikovati PMS i perimenopauzu. Simptomi PMS-a će prestati ili se poboljšati kada se menstruacija završi, dok se u perimenopauzi mogu javiti u bilo koje doba meseca ili biti kontinuirani tokom perimenopauze, trajati godina i pojavljivati se bez ikakvog obrasca.

Fizički simptomi PMS-a tokom perimenopauze

Svaka druga žena ima neke od simptoma predmenstrualnog sindroma, slabije ili jače izražene. Teži oblik, nazvan predmenstrualni disforični poremećaj (PMDD), pogađa 1 od 10 žena u reproduktivnom dobu i povezan je sa fizičkim simptomima kao što su poremećaji spavanja ili bol u grudima, kao i psiho-emocionalni simptomi, uključujući depresiju, gubitak kontrole, razdražljivost , agresivnost i problemi koncentracije.

U perimenopauzi, nivoi progesterona mogu biti prvi koji opadaju. U ranoj fazi perimenopauze, uobičajeni su određeni simptomi niskog progesterona, a menstrualni ciklus je još uvek redovan. U kasnoj perimenopauzi, kada menstruacije počnu da izostaju, simptomi niskog progesterona mogu biti izraženiji. Simptomi niskog progesterona su skraćenje menstrualnog ciklusa, promena sekreta, tačkasto krvarenje pre menstruacije, pojava migrena, ali i nadutost, oscilacije u težini i zadržavanje tečnosti, napetost dojki mogu postati intenzivniji ili učestaliji zbog nepravilnih ciklusa.

Emotivni i mentalni simptomi PMS-a tokom perimenopauze

Emotivni i mentalni simptomi PMS-a tokom perimenopauze veoma su uobičajeni. Promene hormona koje utiču na menstruaciju takođe utiču i na emocije, te žene osete promene raspoloženja u perimenopauzi koji su slični PMS-u. Ove promene variraju u intenzitetu od razdražljivosti, bezdušnosti, plačljivosti, plahovitosti, kao i poteškoća u koncentrisanju preko depresije (osećaj beznadežnosti ili beznačajnosti, utrnutost, gubitak interesovanja za svakodnevne uobičajene aktivnosti), kao i anksioznost (stalan strah koji ometa svakodnevne aktivnosti, a manifestuje se napetošću mišića, preznojavanjem ili mučninom). Ovi simptomi su poznati kao perimenopauzalna nestabilnost raspoloženja.

Fluktuacije neurotransmitera serotonina, sa svojom ključnom ulogom u stanjima raspoloženja, mogu izazvati simptome PMS-a. Nedovoljne količine serotonina doprinose predmenstrualnoj depresiji, kao i umoru, žudnji za hranom i problemima sa spavanjem. Istraživanja pokazuju da je uticaj estrogena i progesterona na serotonin u nervnim završecima odgovoran za promene raspoloženja kod ljudi i životnja. Na neuronima koji luče serotonin postoje estrogenski receptori. Estrogen raste tokom prve polovine menstrualnog ciklusa i pada tokom druge polovine. Kod nekih žena nivo serotonina ostaje uglavnom stabilan. Ali, kod žena sa PMS-om, serotonin opada kao i estrogen. To znači da je serotonin najniži u 2 nedelje pre menstruacije. Ali isto tako ženama u kasnoj perimenopauzi, sa niskim vrednostima estrogena, opada i serotonin.

Hormoni koji utiču na stres i raspoloženje

Starenjem raste nivo kortizola, hormona koji priprema naš organizam za stres. Visok nivo kortizola dovodi nas u stanje stalne napetosti, a ponekad i prenapregnutosti. Promene nivoa kortizola pogotovo su naglašene ujutro i uveče kod teške depresije, koje se manifestuju u održavanju visokih nivoa tokom dana (u normalnim okolnostima nivo kortizola tokom dana opada). Prekursorske supstance serotonina, kao što je triptofan, mogu se naći u hrani, te u principu na nivo serotonina mogu uticati i navike u ishrani. Hrana bogata triptofanom će pomoći da se izgradi serotonin, ali i melatonin. Ima smisla obratiti pažnju na ono što jedete a naročito zimi, kada smanjeni sati sunčeve svetlosti i tmurno vreme mogu doprineti pogoršanju raspoloženja.

Poremećaji spavanja i umor

Da bismo zaspali, našem telu je potreban hormon spavanja – melatonin. Melatonin stvara u mraku žlezda iza očiju, epifiza, i to je ono što govori našem mozgu da je noć i vreme za spavanje.⁠ Neurotransmiter serotonin, koji se često naziva i hormon „sreće“, ima važnu ulogu u proizvodnji melatonina. Estrogen pomaže u stvaranju serotonina, koji se pretvara u melatonin, naš hormon spavanja, koji raste pred spavanje. Estrogen opada kako se žene približavaju menopauzi, a time i produkcija serotonina i melatonina. Neregularna proizvodnja melatonina i serotonina može pogoršati probleme sa spavanjem, uz dodatak noćnog znojenja i valunga kod žena u perimenopauzi.

Ovi fizički simptomi perimenopauze dovode do stresa i zamora organizma zbog čega se emocije intenziviraju. Međutim, nije za zanemariti ni činjenicu da je u ovom periodu života pritisak najveći. U našim 40-im i 50-im žongliramo karijeru i malu decu, prijemne za srednju školu ili fakultet, brigu o ostrarelim roditeljima. Naravno da je sav ovaj stres veliki izazov za naše mentalno zdravlje. I dok se sve ovo dešava, nivoi melatonina se starenjem smanjuju. Kao i dužina našeg sna.

Strategije za olakšavanje simptoma

Postoji više tehnika za olakšavanje ovih simptoma, od promene životnih nauka, prilagođavanje ishrane, koriščenje suplemenata kao i hormonska terapija. Sve ove intervencije usmerene su da se manje osete oscilacije hormona koje nastaju. Dok će dobar san mnogo značiti za olakšanje simptoma PMS u perimenopauzi, dotle loš san ometa donošenje odluka, rešavanje problema, koncentraciju, kontrolu emocija i ponašanja, kao i savladavanje promena koje se dešavaju u ovom periodu.

Pravilan raspored spavanja (odlazak u krevet u isto vreme) i priprema organizma za spavanje izbegavanjem ekrana bar sat vremena pre spavanja, izbegavanjem obilne večere pre spavanja, izbacivanjem kofeina poslepodne kao i tiha, tamna i hladna spavaća soba učiniti će da ovaj cilj bude lakše ostvariv. Redovno vežbanje tokom dana, prestanak pušenja, ali i meditacija, joga, muzika, vođenje dnevnika i masaža takođe su načini za borbu sa stresom i anksioznosti. Ishrana bogata triptofanom, koja uključuje bademe, losos, piletinu, ovas, smeđu rižu, humus, grašak, banane, sir, soju, tofu, orase i crnu čokoladu će povećati nivo serotonina, a time i melatonina u organizmu.

Zaključak

Sérélys^® PMS je bezbedan nehormonski preparat koji unošenjem triptofana, prekursora serotonina, u naš organizam efikasno i pre svega pouzdano smanjuje buru koja se dešava u organizmu u PMS-u u perimenopauzi. Koriščenjem preparata svakodnevno prva dva meseca, a potom samo u PMS-u žene primećuju manje oscilacije raspoloženja, blaže fizičke tegobe i uopšteno poboljšanje kvaliteta života.